Посвећен јачању породице, културног идентитета и образовања
као темеља бољег и уређенијег живота Срба — у Србији и широм света.
Верујем да се трајне промене не дешавају од великих речи,
већ од личне одговорности, разумевања и конкретног дела.
Од човека, преко породице, до друштва.
Шта ако вештачка интелигенција у наредним деценијама преузме велики део послова?
Како ће изгледати живот у свету где економији треба мање људи? Једно једноставно питање може помоћи да другачије размишљамо о томе где и како желимо да живимо.
Гледамо децу како бескрајно скролују и питамо се — да ли је то нормално детињство или почетак зависности од пажње? Ако ми не обликујемо простор у ком одрастају, алгоритам хоће. А он то не ради из љубави, већ из профита.
Највећа добит живота у иностранству није новац, већ време и квалитет окружења. Кроз конкретне примере и бројке, овај текст говори о томе како се време може „освајати“ — плански и свесно.
Када се урушавају путеви, зграде и институције, ретко је реч о случајности. Овај текст кроз призму „Побуњеног Атласа“ говори о одговорности, струци и последицама друштва које је престало да их вреднује.
Док кроз запуштене улице пролазимо сваког дана, на друштвеним мрежама живимо сасвим други живот. Овај текст је размишљање о паралелним стварностима које градимо — и цени коју за то плаћамо као друштво.
Шта се дешава када вера остане на нивоу обреда, а изгуби разумљив смисао за свакодневни живот? Лично размишљање о улози Цркве, разумевању вере и изазовима времена у ком живимо.
Једна њива, сунцокрет у октобру и једна једноставна лекција: земља нам даје онолико колико јој враћамо. Размишљање о односу према ресурсима, стрпљењу и одговорности која почиње много пре жетве.